Kakvog značaja ima strah ako živimo u simulaciji? Ako neko veruje u stvarnost simulacije, zašto bi osećao strah i zašto ne bi počeo da se ponaša potpuno neodgovorno?
Važno je imati na umu da, čak i ako jesmo u simulaciji, stvarnost koju doživljavamo za nas je potpuno stvarna dokle god smo ovde. Ono što je učinjeno ne može se poništiti, vreme se ne može vratiti unazad, a isti život ne može se početi iznova.
Ako ovde učinimo gluposti ili zlo, moramo snositi posledice ovde, a te posledice su jednako stvarne kao i bilo šta drugo u stvarnosti koju doživljavamo.
Naravno, možemo naivno razmišljati da u simulaciji ništa nema značaja i da možemo činiti šta god želimo, a ako stvari po nas krenu loše, uvek možemo pobeći u pravu stvarnost, Arkhe, kroz smrt koju doživimo ovde.
Ali kao što smo već napomenuli, smisao ovog života leži u činjenici da smo iz nekog razloga odlučili da dođemo u ovu stvarnost. To smo učinili svesni da postoji i drugih poput nas u ovoj stvarnosti, od kojih je svaki doneo istu odluku, naravno, svaki iz svog razloga.
Dakle, ako počnemo da se ponašamo bez straha kao da ništa nema značaja, jer smo samo u simulaciji, zapravo izdajemo svrhu zbog koje smo došli ovde. Ako još pritom povređujemo jedni druge, možemo sprečiti jedni druge da ostvarimo lične svrhe zbog kojih smo ovde došli.
Takođe ne smemo zaboraviti da naše postojanje u ovoj simuliranoj stvarnosti verovatno nosi i neku cenu u Arkhe. Pristup simulaciji možda nas je nešto koštao, čak i ako nije, vreme koje provodimo ovde je vreme koje nije na raspolaganju u Arkhe.
Dakle, ako protraćimo naše živote ovde, odbacujemo to vreme i sve potencijalne druge troškove u Arkhe, šta god da oni jesu.
Ipak, nismo došli ovde da bismo se plašili. Došli smo ovde da bismo živeli, a ako se plašimo, ne možemo zaista živeti.
Nebojanje ne znači neodgovornost. Odgovornost dolazi iz smisla, svrhe i ljubavi. Ponašamo se dobro prema drugima jer želimo biti dobro i na taj način da svako od nas, a možda i zajedno, ostvarimo svoje svrhe najbolje što možemo.
Nebojanje znači usuditi se živeti, a posebno usuditi se živeti odgovorno. Hrabrost je ljubavna veza sa nepoznatim. Hrabrost je osećaj i preuzimanje odgovornosti.
Ne boj se, već živi. Kada prestaneš da se plašiš, tvoj stari ja umire, a rađaš se ponovo u ovom životu. Zapamti da umreš pre nego što umreš.