Ako je naša stvarnost simulacija, da li je onda naš život samo igra?
Zaista možemo razmišljati o životu kao o igri, bilo da je reč o simulaciji ili ne.
Simulacija je verovatno mnogo više, jer njeni tvorci možda imaju različite svrhe osim kreiranja igre.
Malo koja igra je "samo" igra. Nisu svi oduševljeni igrama, ali mnogi igrači svoje igre smatraju veoma značajnim. Žele da ih igraju, baš kao što smo svi možda želeli da igramo ovu veliku igru života.
Ako je naš život jedna velika igra, da li vredi trošiti ga igrajući druge igre? Da, zašto da ne - imamo čak i igre unutar igara, a ponekad igramo i njih.
Ali ako igramo na računaru, konzoli ili telefonu, dobro je zapitati se kakvo tačno značenje u njima nalazimo? I pre svega, možemo li pokušati pronaći to isto značenje i u ovoj stvarnosti - u ovoj većoj igri - možda čak na još veličanstveniji način?
Šta se smatra gubljenjem vremena? Ovaj život je tvoj, sam si ga izabrao. Naravno, na tebi je da odlučiš kako ćeš ga iskoristiti. Možeš igrati igre, koristiti supstance, ležati na kauču i preterano uživati u sadržajima striming servisa. Možeš takođe okrivljavati druge za jad svog života. Apsolutno.
Kada tvoj život u ovoj stvarnosti na kraju završi i vratiš se tamo odakle si došao, kako ćeš se sećati takvog života? Da li bi to bilo gubljenje vremena ili baš ono što si želeo da radiš? Koji bi bio tvoj rezultat u ovoj igri?
Samo ti možeš to odlučiti, i to možeš odlučiti samo ovde i sada. Da li je sada trenutak koji čak ni ti nećeš želeti da sećaš, ili je sada trenutak u kojem ostvaruješ svrhu svog života, onako kako si želeo?
Ako je život igra, šta ako ta igra nagrađuje nasilje? Jesmo li svi ovde jedni protiv drugih?
Ideja može imati zrno istine. Samo smo mi odgovorni za sopstvene živote. Međutim, to ne znači stalni rat i dodatne poene za pogotke u glavu.
Igramo nasilne igre. U nasilnim igrama nema ništa loše kad nemaju veće značenje od zabave.
Ali igra u kojoj se igrači rađaju potpuno nesvesni stvarnosti i čak svog pravog identiteta, i provode svoje živote tražeći svoju svrhu, kroz velike prepreke i uspehe, stvaraju odnose i osnivaju porodice, stalno učeći i podučavajući, samo da bi na kraju umrli i vratili se pravoj stvarnosti? Ne, ovde nasilju nije mesto.
Igra života je značajna. Ima svrhu. Želeli smo da dođemo ovde, i sigurno ćemo to želeti ponovno.
Ako primenjujemo nasilje ovde, ometamo ostvarivanje svrhe jedni drugima. Ako ubijemo nekoga, njegova svrha više ne može biti ispunjena. Ako povredimo nekoga, ograničavamo i sprečavamo njihove šanse da ostvare svoju svrhu. Verovatno nijedna izabrana svrha nije da bude nečija žrtva.
Ako primenjujemo nasilje ovde, produžavamo kulturu nasilja. Promovišemo svojim primerom ponašanje koje se može okrenuti protiv nas. Ta kultura može biti jaka i kada se sledeći put vratimo u ovu igru. A šta ako tog puta budemo žrtva?
Zamisli da je ovaj tvoj život igra. To je potpuno dozvoljena misao.
Hoćeš li protraćiti svoju igru? Iskoristiti je za uništenje sebe ili drugih?
Ili ćeš od nje napraviti svoj najbolji život ikada?